PROTEINSKI MIT

Dr Slađana Velkov

Proteinski mit

Verovanje da su životinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914. godine kada su dva naučnika Osborn i Mendel uradili eksperimente na miševima i utvrdili da miševi brže rastu kada jedu životinjske proteine. Kasnije je utvrđeno da je tačno da miševi brže rastu ali i da kraće žive i da obolevaju od raka i drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije školske dece i doktora su pogrešno informisani da su nam meso, mleko i jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informiše javnost, da je ono čemu su nas učili potvrđeno kao netačno. Posledice pogrešne ishrane vidljive su u današnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija a ko gubi.

Piramida o ishrani koju učimo u školama i koju znamo još od detinjstva je pogrešna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrožava naše zdravlje.

Pre svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopšte ne vari u našem stomaku već raspada što je uvod u mnoge bolesti. Što se tiče mleka, sve bebe (kod životinja i ljudi) piju mleko a kad dobiju zube počinju da žvaću hranu. Mi smo jedina vrsta koja i posle toga uzima mleko i mlečne proizvode, i to mleko koje je dizajnirano za druge vrste i potpuno neprikladno za ljudsku upotrebu.

Slikovito, kravlje mleko je dizajnirano da od teleta napravi kravu od pola tone što nije slučaj sa nama jer su naše potrebe za proteinima mnogo manje. Naše telo posle treće godine života smanjuje polako produkciju enzima koji vare mleko.

Proteine dobijamo digestijom hrane ali naš organizam takođe reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih ćelija. Oni zatim cirkulišu kroz organizam krvlju i limfom i koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mleko ili jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko mišića imaju.

Kao što jake kosti ne zavise od kalcijuma, već od toga koliko se telo kreće i opterećuje kosti, tako i jaki mišići ne zavise od unosa proteina već od napora kojima su izloženi. Mišići postaju veći tako što pri velikim naporima dođe do pucanja mišićnih vlakana koji se onda obnavljaju i na taj način dođe do njihovog uvećavanja. Velike doze proteina će prilikom razlaganja osloboditi toksične količine azota u krvi, koji će se zatim akumulirati u mišićima i izazivati hroničan umor. Potrebno je ojačati mišiće i poboljšati njihov tonus ali ne i preterivati. Kod dece u rastu i kod povećanih umnih napora može se povećati dnevna doza proteina za 10 do 15 grama dnevno. Zeleno lišće, koštunjavo voće, klice i semenke su jako bogate proteinima.

Dr Jaffe sa Kalifornijskog Univerziteta u Berkliju, je istraživao dejstvo dijete bez životinjskih produkata na nekoliko generacija dece i odraslih. Dok današnje dijete bazirane na životinjskim produktima sadrže i do 150 grama dnevno, Dr Jaffe je ispitanicima davao 24 do 33 grama proteina dnevno. Niko od ispitanika nije imao nikakve znake nedostataka proteina niti bilo kojih drugih hranljivih materija. Svi su bili u odličnom zdravlju! Dr Max Rubner, direktor Higijenskog Instituta, Berlinskog Univerziteta, posle svojih opsežnih istraživanja, takođe tvrdi da nam je potrebno samo oko 28 grama dnevno. Naime, čovek može da akumulira oko 30 gr proteina dnevno u telu. Sve što je više od toga odlazi u jetru i pretvara se u kiselinu koja se vezuje za kalcijum iz kostiju i izbacuje se preko urina (Proteinom Izazvana Hypercalciuria – gubljenje kalcijuma preko urina) i na taj način nastaju problemi sa kostima. Ako jedemo raznovrsno voće, povrće, koštunjavo voće, semenke i klice vrlo lako ćemo uzeti dovoljne količine proteina a i drugih hranljivih materija.

Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne i neesencijalne. Nije potrebno kombinovati žitarice i pasulje u jednom obroku ili u jednom danu da bi uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline i naše telo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buduću upotrebu. Takođe, ima dosta voća i povrća koje sadrže sve aminokiseline, kao što su: paradajz, banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokule, šargarepa i druge. Znaci, treba jesti raznovrsno voće, povrće, koštunjavo voće, semenke i klice koje će nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao i svim ostalim hranljivim materijama koje su nam potrebne. Naravno, treba ih jesti sirove jer se kuvanjem aminokiseline oštećuju.

Dr Slađana Velkov

Creative Commons License
„Proteinski mit“ by dr Sladjana Velkov is licensed under a Creative Commons Attribution-NoDerivs 3.0 Serbia License.
Based on a work at https://sladjanavelkov.wordpress.com/2014/02/26/proteinski-mit/.

Marija Gjakovska:
Prestala sam da jedem meso kada mi je bilo 10 godina. Moji su kupovali tele u jednom selu gde je bilo dogovoreno (čim krava ponovo ostane steona) da tele odgajaju zdravo. Tog dana smo otišli po meso, koje još nije bilo zaklano. Dok sam živa, neću zaboraviti kako je vrištala krava i kakve zvuke su ispuštali zajedno sa teletom kada su ih odvajali jedno od drugog. Tele je i odrano imalo suze u očima, a krava je plakala kao čovek. Nikada više nisam okusila meso i ne uživam kada ga spremam za druge.

Slađana Velkov:
Da, nesvesnost je prisutna u svakom slučaju ali ukoliko se ne radi o ljubavi prema svim životinjama već samo prema „mojim“ životinjama, tu se ne radi o ljubavi prema životinjama već prema „meni“.

Advertisements

One comment on “PROTEINSKI MIT

  1. totalna i nebitna gomila smeća
    gospođa DR. (sa tačkom, kao što piše u nazivu FB grupe) je dr isto kao što sam ja predsednik vlade.
    gomila gluposti o „zelenom lišću bogatom proteinima“… evo linka ka listi namirnica bogatih proteinima http://www.bodybuilding.com/fun/ultimate-list-40-high-protein-foods.html
    nigde zelenog lišća? nema,nema, je rlišće NEMA proteina!!!
    i to da mišići rastu jer „pucaju“…totalna nebuloza! mišići pucaju pod ekstremnim opterećenjem,a proteini su neophodni da zacele te iste mišiće.
    i još nešto: svi nutricionisti preporučuju 8-10 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno…kakve su ovo gluposti !10-15 grama deci dnevno“““ ?? jel to deca u rastu imaju kilu-dve telesne težine?
    gospođo, ne budite glupi!!!
    svaka vam čast, samoproklamovana DR.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s